2022 № 4 (54)
Јовићевић, С.
Романескни потенцијал Доситејеве аутобиографије
Аннотация
Рад отпочиње кратким прегледом најзнаменитијих књижевноисторијских читања капиталног Доситејевог остварења Живот и прикљученија како би се размотрило питање одређивања његове жанровске природе од краја 18. века до нашега доба. Функционално проблематизујући нужне критеријуме за постојање типичне аутобиографије, настојимо да издвојимо основне чиниоце који поменути жанр разликују од романа. Непрестано истрајавање између фактицитета и фикционалитета, које је у самом средишту сваког приповедног чина, могуће је, управо као једну врсту романескног потенцијала, препознати и на рубним тачкама прве и најзначајније српске аутобиографије, а све у оквиру онога што подразумева просветитељска пропаганда. Преиспитивањем ликова, дијалога и неких од најупечатљивијих сцена из Живота и прикљученија расветљава се извесна жанровска хибридност Доситејеве аутобиографије и одмерава степен пишчеве привржености просветитељско-рационалистичком концепту. Напослетку, на основу разматрања естетских феномена у Доситејевом делу, садржаних у опсегу хронолошког тока казивања, подвлачи се разлика између оних елемената који су просветитељско-дидактички и оних који би се, са чисто уметничког гледишта, могли сматрати литерарним.
Ключевые слова
аутобиографија, утилитарност, жанровска хибридност, романескни потенцијал, литерарност